MO­SKVA – Ame­rič­ki dr­žav­ni se­kre­tar Džon Ke­ri iz­ja­vio je pr­o­šle sed­mi­ce da SAD že­le smje­nu si­rij­skog pred­sjed­ni­ka Ba­ša­ra al-Asa­da, a ne nje­go­vog re­ži­ma, ali po­sli­je če­ti­ri go­di­ne ra­ta, ni ru­ski ni iran­ski sa­ve­zni­ci, ni opo­zi­ci­o­ne gru­pe ne mo­gu da ime­nu­ju Asa­do­vog na­sled­ni­ka ko­ji bi mo­gao bi­ti ga­rant ma­njin­skim gru­pa­ma i oču­va­ti mir, pi­še „Fi­ga­ro”.
Ne­ko­li­ko ime­na se po­mi­nje ka­da se go­vo­ri o mo­gu­ćem pre­la­znom pe­ri­o­du, me­đu ko­ji­ma je naj­i­stak­nu­ti­ji biv­ši pot­pred­sjed­nik Fa­ruk Ša­ra (77), ina­če su­nit, ko­ji je bio u kuć­nom pri­tvo­ru u Da­ma­sku od po­čet­ka re­vo­lu­ci­je, pre­no­si Sput­njik.
„Ša­ra bi od­go­va­rao i svo­joj Ba­as par­ti­ji, ali i opo­zi­ci­ji”, sma­tra opo­zi­ci­o­nar Haj­tam Ma­na.
Dru­gi mo­gu­ći kan­di­dat je Ali Ma­mluk, ko­ji se tre­nut­no na­la­zi na če­lu Dr­žav­ne bez­bjed­no­sti Si­ri­je i uži­va po­dr­šku Ru­si­je.
Ma­mluk je, ta­ko­đe, su­nit, a odr­ža­vao je ve­ze sa stra­nim oba­vje­štaj­nim slu­žba­ma uz či­ju po­moć se bo­rio pro­tiv isla­mi­sta do 2011. go­di­ne.
Ri­ječ je osvje­do­če­nom Asa­do­vom sa­ve­zni­ku, ko­ji je bio po­slat pro­te­klog lje­ta u Mo­skvu, Te­he­ran i Ka­i­ro da ugo­vo­ri ru­sku ope­ra­ci­ju.
Iako se sma­tra da je Ma­mluk je­dan od pro­jek­ta­na­ta „si­rij­ske re­pre­si­je”, on je ipak jed­na od lič­no­sti ko­ja bi „za­do­vo­lji­la i ru­sku i ame­rič­ku stra­nu u smi­slu voj­nog i oba­vje­štaj­nog struč­nja­ka bu­du­ćih slu­žbi Si­ri­je”, sma­tra Ma­na.
„Kec iz ru­ka­va“ mo­gao bi bi­ti i biv­ši ge­ne­ral Si­rij­ske re­pu­bli­kan­ske gar­de Ma­naf Tlas, ko­ji je 2012. go­di­ne pre­bje­gao u Pa­riz uz pre­ćut­ni pri­sta­nak fran­cu­ske oba­vje­štaj­ne slu­žbe, a ko­ji se čvr­sto su­prot­sta­vlja re­li­gi­ji, pi­še Sput­njik.
Tlas je su­nit i sin biv­šeg mi­ni­stra od­bra­ne u vla­di Ha­fe­za Asa­da, ko­ji je se­be pro­mo­vi­sao kao pred­stav­ni­ka za­pad­nih si­la u Da­ma­sku.
Što se ti­če osta­lih mje­sta u no­vom ka­bi­ne­tu, Mo­skva je sa­či­ni­la li­stu od 38 opo­zi­ci­o­nih ak­ti­vi­sta, Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja je iz­ni­je­la 20 ime­na, dok je Egi­pat ime­no­vao 10 oso­ba.
Ge­ne­ral­no uzev­ši, pro­ces smje­ne Asa­da ne­će bi­ti jed­no­sta­van, a raz­log le­ži u či­nje­ni­ci da se sve prak­tič­no vr­ti oko sa­mog pred­sjed­ni­ka.
„Ba­ša­rov otac Ha­fez Asad je ustro­jio si­stem ta­ko da su svi mo­ra­li da se pod­re­đu­ju pred­sjed­ni­ku, ko­ji je imao cen­tral­nu po­zi­ci­ju”, ka­že Sa­mi Hi­ja­mi, biv­ši si­rij­ski am­ba­sa­dor u Lon­do­nu.
„Ali sle­de­ći pro­blem je ala­vit­ska ma­nji­na. Ala­vit­ski ge­ne­ra­li bi mo­ra­li da vje­ru­ju bi­lo ko­me ko bi do­šao na Asa­do­vo mje­sto”, do­dao je Hi­ja­mi.
I Ru­si i Iran­ci vje­ru­ju da je Asad nji­hov naj­bo­lji adut i sa­ve­znik u bor­bi pro­tiv su­ni­ta i islam­skog te­ro­ri­zma.
Ipak, nji­ho­ve se stra­te­gi­je sred­nje­roč­no gle­da­no mo­gu raz­li­ko­va­ti, s ob­zi­rom na to da Iran pru­ža ve­ću po­dr­šku Asa­du, ne­go što to na lič­nom pla­nu či­ni Ru­si­ja, na­vo­di Sput­njik.
„Mo­že­te pre­sta­ti da go­vo­ri­te da za­stu­pa­mo Asa­da”, iz­ja­vio je na­dav­no šef ru­ske di­plo­ma­ti­je Ser­gej La­vrov.
SAD i nji­ho­vi za­pad­ni sa­ve­zni­ci se sa dru­ge stra­ne na­da­ju da će oču­va­ti dr­žav­nu in­fra­struk­tu­ru Si­ri­je, ka­ko bi iz­bje­gli iz­bi­ja­nje islam­skog ha­o­sa ko­ji bi even­tu­al­no do­veo do za­mje­ne re­ži­ma u Da­ma­sku.(Tan­jug)